Sta za vas znaci odmor? Moja prva asocijacija na Odmor – je odmaranje u krevetu. Druga asocijacija je ponovo lezanje u krevetu kada sam bolesna. Ipak, tada je “odmor” prisilan. Svakako, asocijacija na odmor za vecinu ljudi je more, plaza, suncanje i kupanje. Kada dodje leto i ja imam istu asocijaciju. Nakon nedavnog povratka sa ostrva Naxos mogu reci da je ovo bio pravi odmor. Bas onakav gde odmoris mozak. Vecina ljudi zna izreku “Pusti mozak na otavu” ,e tako sam i ja postupila boraveci na Naxosu i ponosna sam na sebe tog dostignuca. Osim potpunog opustanja u glavi, druga stvar podjednako vazna je – lokacija, lokacija i lokacija gde cete se buditi svakog jutra.
U svetlu novonastalih okolnosti, perioda karantina zbog pojave virusa COVID 19, zatvorenosti u kuci, ne vidjanja prijatelja, odsecenosti od svih kulturnih desavanja, nemogucnosti putovanja, sve u svemu toliko stvari koje nismo mogli vise da radimo, u meni nije donelo osecanje ocaja, vec nekog mira. Mira da sada nista vise ne mora da se radi, nigde da se ide, ni sa kim da se vidja, vec da se jede i odmara kod kuce. Nije los scenario kada malo bolje razmislis. Mnogi prijatelji i poznanici su podelili slicna osecanja, svesni da se takav trenutak verovatno nikada vise nece ponoviti, makar ne za vreme naseg zivota. U tom jedinstvenom trenutku, periodu karantina, drugarica mi je predlozila da letujemo zajedno krajem juna na nekom ostrvu Kiklade. U prvom momentu, nisam mogla ni da zamislim sebe na nekom ostrvu, sedeci uz hranu kod kuce, ali kada se period karantina zavrsio i vratio nas sve ponovo na ulicu, medju ljude i buku svakodnevnog zivota, uzelela sam mira koji je karantin nosio. Znala sam da cen nam to svima prijati, da budemo na odmoru, bez mnogo ljudi, uzivajuci u plazama, setnji glavnim gradicem, selima gde cemo se osecati povlasceno zbog svih ostalih turista koji nece moci da posete ostrva, niti dodju u Grcku. I bas tako je i bilo….
Pre odlaska na ostrvo, svakodnevno su me mucile misli koje nisam uspela da usmerim, fokusiram, shvatim i prihvatim. U takvom procesu, vrlo cesto dolazi do zamora. Izgleda da je odlazak na Naxos oslobodio moj mozak nepotrebnih briga i ocistio ga od nepotrebnih tokova misli koji jesu imali svoj pocetak, ali nisu imali svoj kraj. Vec u prvim danima odmora, moje misli su bile usmerene na hranu, odmor, plazu i spavanje. Osecala sam se kao pas koji ne razmislja o mnogo “bitnijim” stvarima u zivotu. Da li sam gladna, da li je neko naisao, da li imam drugare za igru i da li imam gde da se izvalim i blejim. Nakon iskustva karantina, pomislim cesto da ovo i jesu mozda najbitnije stvari. Avaj, uvek mislimo da ima nesto dublje, ozbiljnije, inteligentnije, zaguljenije cime se treba baviti. E pa nema, zivot je jednostavan, ali ga mi zapljuskujemo talasima nepotrebnih stvari. I onda sam ponovo pomislila na psa, koji sedi na plazi i kopa po pesku, trazeci nesto. On zaista ne trazi nesto vise od zivota, a mi dvonogasi trazimo uvek nesto vise od zivota, a najvise uzivamo u najjednostavnijim stvarima. Apsurd!
Ostrva Kiklade su mozda tek od ove godine (2020) postali moja omiljena destinacija. Ranije su mi bila dosadnija, bez puno zelenila. Kako se mi menjamo, kako se menjaju okolnosti zivota u kojima zivimo, neke stvari volimo, neke ne volimo, tako su i mesta koju nisam volela ranije, sada zavolela. Kao sto rekoh, tek sam ove godine se potpuno prepustila i uzivala u ovoj ogoljenoj lepotici zvanoj Naxos.