Veoma dugo, vise od 6 godina, bavim se razmisljanjima o ciljevima u zivotu.
Uvek se osecam da sam na pocetku, i svaki pocetak me uzbudi i prodrma, ali isto tako i veoma brzo, izbaci iz tih misli. Danas sam slucajno naisla na youtube TEDtalk Tanje Vojtehovski, koja je pricala o NLP-u. Kako vec par godina zivim vam Srbije, mnoga desavanja u medijskom svetu propustim, mada i da sam tamo, sumnjam da bih pratila. Uglavnom, ona je pricala o svojim pocecima u medijima, o svojoj emisiji i periodu kada je nakon 30 godina dobila otkaz. O gubitku prijatelja, posla, finansija, gubicima koji su dosli u isto vreme i to bas pred 50-ti rodjendan. Bedak nema sta…
Ona je pricala o jasnoci misli dok vecina govori osobi koja je u problemu, nema veze, ko zna zasto je to dobro, gledaj to sa vedrije strane, misli pozitivno. To je sve isprazna prica, nikome ne treba pozitivna misao, vec jasna misao. Nismo nauceni da znamo tacno sta hocemo, ili uglavnom izgleda da znamo za druge bolje nego za sebe… Zasto je to tako. Mislicu o tome dok se trudim da programiram svoj mozak u pravcu jasnoce….