Kao i svaka zena, koja treba da se porodi, razmislja da li ce sve biti u redu sa bebom i kako ce proci porodjaj.
Uglavnom lose vesti i iskustva dolaze do nas, da je porodjaj trajao predugo, da se neka poradjala dva dana, da epidural nije dobro stavljen i slicno.
U takvoj atmosferi, zena se nakupi straha i ne zeli da se porodi.
Kad sam se porodila, shvatila sam da zene vole da pricaju o mukama i poteskocama i da se predstave kao mucenice. Nije bas tako. Lose price se uvek prve cuju, ali ima i lepih koje niko ne zeli da isprica jer nisu interesantne. Kao i vesti, svi traze nesto senzacionisticki da procitaju.
IZazov koji sam ja prevazisla je taj da sam prosla kroz porodaj i da mogu reci da je moje iskustvo bilo lepo.
Vec deset meseci vodim racuna o jednom malom bicu i uspevam u tome.
Prosla sam kroz pet vantelesnih oplodnji i mnostvo drugih stvari tokom svih tim vantelesnih procesa. Mogu da ohrabrim zene.