Petak je bio dan za prezentaciju. Tog jutra Piros mi je dao par smernica, predloga, koje sam usvojila i otisla sam na predavanje. Bilo mi je cudno sto nemam tremu. Poceo je cas i krenulo je. Jedna devojka se javila prva i izasla pred nas. Tada sam osetila nelagodu, kako cu sada gledati u publiku kada je tu power point sa koga treba da gledam i citam. Bila sam treca po redu i sve je proslo super. Jeste da me tek sada ceka pisanje rada, ovo je bilo samo uvod ali osetila sam da je veliki kamen sa ledja spao…..
Evo sada treba da pisem rad o nekoj pesmi i bas mi ne ide… Tek sam krenula, uvek je ta prva faza vise nabacivanje misli, izvora… pa tek ide sklapanje…. Bice to sve super, osecam!